Boje

BOJE

Ja volim sve boje, šta sve mogu boje?

Boje slikaju

Lice tvoje crtaju

Boje želje ispunjavaju

Svetove daleke stvaraju

Prijatelje spajaju

Radost nam daruju.

Božuri

Božuri rascvali na mesečini

Bili su jučer samo mali pupoljci u polju

Procvali noćas na mesečini

Raskošni okrugli cvetovi obasjani ružičastom zorom 

Jednostavnost svakodnevne biti postojanja

Transformirana u mekim nežnim laticama božura

Mesec se povukao pred svetlošću dolazećeg jutra 

Ostavljajući otvorene cvetove u svetu prozračne lepote i spektru duge

U prostoru koji ne pripada više zvezdama

A one nas i dalje slede iz daleka

Nevidljive pred snopom sunčevog zlatnog plašta

Odnekud doleti plavi leptir iznad blještave aurore cveta

Da ponese svojim krilima po svetu tračak nade i radosti življenja.

Vila

DA SAM VILA MALA

Kad bi samo vila bila

Ja bi tebi doletila

Leteti ja bi znala

Ja bi znala, ne bi pala

Da sam vila mala

Kad bi tvoju tugu znala

I kiša bi ova stala

Kad bi znala

Reka suza tad bi pala

Kad bi tvoju tugu znala

I stena bi proplakala

A da neće vila mala

Da sam vila mala

Ja bi tebi zapevala

O nepravdi propevala

Za rane ti melem dala
Ali nisam vila mala.

                         2012

Limun

NEVIDLJIVI INK

Jučer sam ugledala u knjižari zanimljivu penkalu

Ljepo oslikana modernim dizajnom privukla mi je pažnju

Kupila sam je i ne znajući

Da je to olovka sa nevidljivim inkom

Opet ću kao nekad pisati stihove na papiru

Koje ćeš moći samo ti da čitaš kada upališ lampicu 

Davno sam ih pisala tako 

Prozirnim inkom od limuna

Na školskim bilježnicama

Sa plavim i crvenim tankim linijama.

Pustinjski cvet

                                                               

                                                               Rad za Skywords Future Artists 2012

Skywords Future Artists 2013
Konkurs za neafirmisane umetnike - radovi se primaju do 23. 7. 2013

Kratki ljetni pljusak

KRATKI PLJUSAK U MEDITERANSKOM VRTU

Pada kiša sa juga

U pljusku ljetnom

Kao suze da lije neka zaboravljena tuga

Gledam je kako klizi niz lišće

Po lavandi procvaloj

Savija ljubičaste latice

I masline tanke mladice

U padu hitra, juri

Ka zemlji žuri

Cakle se kao perle prozirne kapljice

Na rumenoj kori zrele brakokulice

Natopljena ljetnim kapima kiše 

Oko voćke sva arija miriše

Mnoge kiše su padale

Pred mojim očima

Nad morima prostranim

Mjestima meni neznanim

Ali nisu kiše svuda iste

Kao kiše gdje je rodno ognjište

A kiše kao zvjezde kruže 

Pa se vrate da zaliju tvoje ruže

I opet natrag putuju kiše

Blistaju kapljice dok ih sunce ne izbriše

Nevidljive tako odlete

Sa zvjezdama do neke daleke planete

Pala je kiša svima 

Onima u dvorima bajnim

Pala je kiša onima koji žive u kolibama malim

Takav je krug kojim teče životni let

I niče opet noćas novi cvijet

Za jedan bolji, ljepši svijet.

Nostalgija

NOSTALGIJA

Kad sklopim oči i ove noći
Pitam se da li će moj zavičaj u san mi opet doći
Kratko traje slava, pocepa se svila
Rodna gruda uvek nam je mila
Fali mi tihi smiraj dana
U vrtu miris rascvalog jorgovana
Fale mi oni nežni gusti oblaci
Koji nas prate u vedrini
Fale mi dragi prijtelji
Raseljeni u tuđini.

                    2012