МЕДИТЕРАНСКА СИРЕНА
Кажу да сам кћерка Медитерана
Са лавандом док пркосим олуји
Кажу да сам од камена исклесана
Док око мене страшни оркан бруји.
Кажу да сам планина Балкана
Рујна зора када сунце сване
Кажу да сам као маслине грана
Ја о миру причам на све стране.
Кажу да на мојој лађи нада путује
А на палуби бисерне су сузе
Кажу да са мном вила другује
А песме ми шаљу морске музе.
Кажу да ме буди Даница звезда
Што блиста најлепшим сјајем
Кажу да сам Јадранска принцеза
По свету што лута занесена завичајем.
А ја слушам све те митске приче
Не могу им на траг репом стати
Док ми галеб на пучини кличе
Па се опет у круг ка обали врати.
Ја не могу у две речи све рећи
Није мој стих неко велико дело
Као ни пуста обећања пут ка срећи
Нити исприка враћа у родно село.
Ја не тражим медаље и путовања
Са годинама стекнемо сви знање
Све прођох није души до плутања
Пливати слободно највеће је имање.
No comments:
Post a Comment