Кажу, некада се говорило само једним универзалним језиком и тада беше у Европи Винча и Танча народ у Азији.
Танши (ТАНЧА) живели су прије 5.000 година и знали за поезију, имали своју химну и оркестар, клесали писмо у камену, а жене везле и ткале тканине од вуне са шарама и у бојама као зобнице које се носе на Динари. Златно доба поезије било је у време Танг династије.
Од Танши народа остала је и кратка поезија древна Танши у коју убрајамо све облике кратке поезије у Јапану као што је хаику ,танка, седока, микро поезија и сенрју.
Танши (ТАНЧА) живели су прије 5.000 година и знали за поезију, имали своју химну и оркестар, клесали писмо у камену, а жене везле и ткале тканине од вуне са шарама и у бојама као зобнице које се носе на Динари. Златно доба поезије било је у време Танг династије.
Од Танши народа остала је и кратка поезија древна Танши у коју убрајамо све облике кратке поезије у Јапану као што је хаику ,танка, седока, микро поезија и сенрју.
Ткаоница поезије (ТАНКА)
Танка нит
моностич у реду
за танши
кишобран кратке поеме
у фабрици стихова маште.
No comments:
Post a Comment