Мислим да нема никога тко до сада није бар једном погледао анимирани филм фантазије "Мој комшија Тоторо", а ја сам од оних који су тај филм гледали више од 100 пута, не, не лажем то ја вас, него је овај омиљени филм годинама на репертоару нашег кућног биоскопа.
Сви моји пријатељи су ми знали рећи да је то један од најбољих филмова које је режисирао Хајао Мијазаки. Често у његовим филмовима сусрећемо елементе митологије.
На почетку филма видимо како се породица Кусакабе усељава у нови дом у природи, који је у близини болнице. Татсуо Кусакабе није без разлога изабрао то место, јер се кућа налази у шуми и окружена је реком, чиста природа је оно што сви доктори препоручују оболелима од туберкулозе. Татсуо је преводилац и његова радна соба пуна је књига и архивских списа.
Он проучава најстарије писмо са овог простора, а то је древни јапански језик који није више у употреби. Тек покоји записи у камену, тек ретки археолошки остаци показују да је народ који је давно живео на овом простору користио писмо које има исти корен као и прво писмо са простора наших крајева.
Да ли је то могуће?
Некада давно јапански отоци су били спојени са азијским континентом, Кином и Русијом. О томе највише доказују археолошки остаци из праисторијског доба диносауруса, мезозоик периода.
У знаности и археологији важне су чињенице.
Дакле, мој знање није дело кратког курса са дипломом, ја сам се из хобија годинама занимала за славенску митологију, а посећујући често музеје широм света научила сам пуно тога, деца су једно време обожавала диносаурусе, па смо ишли на сва отварања изложби и уметничких инсталација о изгубљеном свету диносауруса, прочитали смо заједно безброј књига и погледали све филмове снимњене о диносаурусима, мој син је имао животни сан као дете да буде археолог, зато смо у слободно време и за време школских празника истраживали камене громаде у којима су раније били пронађени остаци прахисторијских диносауруса, и данас се наставља истраживање, те сватко може посетити неке од тих локација, а ако имате срећу да пронађете неки мали фосил у каменој стени, ваше име ће бити забиљежено у музејима поред експоната, такођер, можете слободно понети као сувенир неки камен са локације где су откривени азијски диносауруси.
Приликом изградње пруге у Јапану, пробијајући тунел у високој стени откривени су остаци највећег диносауруса на свету, исто такви диносауруси биљождери живели су у Кини, па су тако археолози из тих двију земаља радили на заједничком пројекту о пореклу диносауруса " БУЂЕЊЕ АЗИЈСКИХ ДИНОСАУРУСА" и проучавано је тло и како је дошло до раздвајања услед померања тла.
Тако су откривени и записи у камену идентични за многе локације широм света, пирамиде можете пронаћи не само у Египту, већ у многим другим земљама, па и у Јапану, зар није и планина Ртањ у облику пирамиде, а велики камени споменици стећци, као и нашим крајевима, имали су посебан значај у култури Јапана. Постоје неке речи које су исте, али имају сасвим друго значење као мура-село, кава-река, и неке речи које су сличне као баба, она-жена, ћићи-ћаћа, итд, а знакови старог јапанског језика се пуно разликују од сва три писма која се данас користе у Јапану, али древни јапански има доста сличности са писмом Винчанске културе.
Има нека тајна веза - певала је Јадранка Стојаковић, а можда имамо и заједнички антички генетски код.
У задње време све се више воде полемике да ли су људи живели за време диносауруса, или је постојала нека непозната древна високо развијена цивилизација у томе периоду пре 250 милиона година, а ако идемо трагом старославенске митологије и наших народних бајки и јуначких епских песама, видимо да се у њима често спомињу змајеви или аждаје, па је велика дилема да ли су сви диносауруси изумрли на Земљи у исто време, јер се каже да су аждархиди изумрли у касном добу креде прије 65 милиона година?
Марти Мистерија је волио у стриповима да нам открива тајне старих цивилизација, често је тема била највећа стара глобална цивилизација или Атлантида, која је највероватније нестала због померања полова, а о прастарој Атики писао је грчки филозоф Платон баш онако како су његови преци генерацијама усмено преносили, ако тражите по антикварницама, још се могу пронаћи старе мапе света које се пуно разликују од данашњег атласа.
Да ли су то још у бронзано доба људи градили бродове и путовали до Северне Америке, јер у Канади постоје трагови старог винчанског писма?
Многи указују на важан значај 38. северне паралеле, а клима нам је слична, па тако исте биљне врсте успевају у овом делу Азије, као и на Медитерану у Европи. Свилена буба не може без дуда или мурве како смо је ми звали, само су плодови дуда у Азији мањи, али боја од црног дуда тешко се да обрисати као и од мурве у старој авлији. Азијски дрен је ситнији, а вишње дивног цвета, али без плода, само понеко дрво рађа трешње које су јестиве, али зато слатке диње и лубенице нигде нису веће и укусније као у Азији, грожђе је доста крупно и има га разних необичних сорти и укуса за свачији џеп. Ево мој пањ је опет пролистао, па ћу макар моћи увити коју сарму од винове лозе.
П. С.
Ипак има традиција која нас највише повезује, што је шљива и ракија за Србију, то је цвет јапанске шљиве и трешње, ликер од шљива и саке-ракија за Јапан.
No comments:
Post a Comment