Poetry

Мом пријатељу Ђорђу

Пробудиш ме у сну
лупаш крилима
док учиш ме да боје
нису баук
у облаку твоме
расуле се све нијансе дуге
а ти посматраш
како беже и сливају се попут
кише изнад твог атељеа
бескрајног космоса
један потез нови
не брини избрисати ће
грешку
јер сваки дан
научи нешто ново
уметник бар не глуми
перформанс
корак по корак
палета колорита
на платну остави
траг мајстора
Ти и Фрида
и јутарњу кафу
пијете поред извора
надахнућа
а Пикасо
Гернику слика
по трећи пут
Дора Мар је полетела
да чује нову песму
нимфе из Јадрана
јер добро зна душа рањена
тко пева лепше, да пуно лепше
од сирене
Мона Лиза
смеши се
Леонардо тражи
тај недокучиви тон осмеха њеног
извор лепоте није више тајна
дубоку у срцу спава бисер
а очи благе као брижне срне
док још у утроби мајка
дете своје чува
Миленин аутопортрет
зрцало оцртава
светлост звезда
небеску галерију обасјава!

24. 06. 2017. године