Сву ноћ
Киша је лила
Сузе заборављене на дну
Облака туге
Јутро свануше
Оцакљено крупним капљицама кишним
Уместо бисера росе на ружиним латицама
А бели ждралови на мосту
Сви у реду стоје без речи
Опраштајући се од завичаја
Постројени као пред марш
Гледају црвену трешњу сунца на заласку
Гледају црвену трешњу сунца на заласку
Завежљај мигранта тежи је од свега
Невидљиви чемер носећи у себи
Сутра што значи више
Од једног данас у вољеном гнезду
Климатске промене
Знају понајбоље птице селице
Осете у кожи зиму
Кад крену јатом на пут
На своме лету гледају
Филм живота
Још једно прохујало топло лето
Са обале реке гнездо пуно
Трешњиног цвета
Остаде да чека
Нека пролећа нова
Саткана од ружичастих снова
Салут родној оази
Са подигнутим крилом ка небу
Поздравља ждрал док одлази
Цвркутом крећу сви у круг
У јату на топлији југ
Сви као један
Слоган природе је злата вредан
И док их воде звезде кроз мрак
Високо лети ждралова облак!
No comments:
Post a Comment